Evropska unija povlači potez koji već godinama najavljuje, a koji bi mogao da preoblikuje način na koji globalna prekogranična onlajn trgovina funkcioniše. Od 1. jula 2026. godine, kako je Evropska komisija potvrdila objavljivanjem zvaničnog uputstva 8. juna, ukida se bescarinski prag za pošiljke male vrednosti i uvodi privremena carina od 3 evra po artiklu. Iza naizgled skromne cifre krije se mera sa dalekosežnim posledicama za platforme, logističke operatere, trgovce i, posredno, milione potrošača.
Zašto sada
De minimis pravilo, koje je do sada oslobađalo carine pošiljke vrednosti do 150 evra, prvobitno je uvedeno kako bi se izbeglo nesrazmerno administrativno opterećenje carinskih organa u vremenu kada je obrada svake pojedinačne pošiljke bila skupa i spora. Međutim, digitalizacija carinskih procedura učinila je elektronske podatke dostupnim za svu uvezenu robu, čime je prvobitno opravdanje izgubilo na snazi.
Brojke govore same za sebe. Tokom 2025. godine gotovo 5,9 milijardi artikala male vrednosti stiglo je direktno iz trećih zemalja potrošačima u EU — bez ijednog evra plaćene carine. Eksponencijalni rast ovog segmenta, predvođen azijskim platformama za ultra-jeftinu robu, stvorio je tržišnu realnost u kojoj tradicionalni evropski trgovci jednostavno nisu mogli da se takmiče. Komisija to otvoreno naziva nelojalnom konkurencijom.
Bezbednost kao drugi front
Pored ekonomske dimenzije, EU ističe i pitanje bezbednosti proizvoda. Ciljane inspekcije sprovedene tokom 2025. u svih 27 država članica, u kategorijama kozmetike, lične zaštitne opreme, dodataka ishrani, igračaka i elektronike, otkrile su zabrinjavajući nivo neusklađenosti: više od 60 odsto proverenih proizvoda nije zadovoljilo standarde EU. Razlozi su se kretali od nedostajućih oznaka, preko zabranjenih sastojaka, do potpunog odsustva bezbednosne dokumentacije. Carina od 3 evra, prema tumačenju Komisije, nije sama sebi cilj — ona je deo šireg mehanizma koji robu iz trećih zemalja dovodi u isti regulatorni okvir kao i domaću.
Mehanika nove carine
Ono što ovu meru čini specifičnom jeste način obračuna. Carina se ne naplaćuje po pošiljci, već po artiklu, na osnovu tarifne klasifikacije. Pošiljka sa pet istih majica plaća 3 evra, jer je reč o jednom tipu artikla; pošiljka sa majicom i satom plaća 6 evra, jer su u pitanju dva različita artikla. Obavezu plaćanja snosi deklarant — prodavac ili uvoznik — a ne potrošač, što Komisija posebno naglašava kako bi razdvojila ovu meru od poreza na potrošnju.
Treba razlikovati i dve paralelne mere koje se često mešaju. Carina od 3 evra je jedna stvar; predložena jedinstvena naknada za obradu (Union handling fee), čiji iznos i datum primene tek treba da budu utvrđeni na jesen 2026, nije carina već naknada za pokrivanje troškova carinske obrade.
Šta dolazi posle
Mera je privremena i važi do 1. jula 2028. godine, kada se očekuje puna operativnost EU Carinskog data hub-a za e-commerce. Nakon tog datuma, roba će podlegati redovnim carinskim stopama. U međuvremenu, ključni datum za pratiti jeste 1. novembar 2026, kada identifikatori proizvoda (PID) postaju obavezni, sa mogućnošću dobrovoljne prijave već od jula iste godine.
Pogled unapred
Za evropsko e-commerce tržište ovo je prekretnica. Platforme koje su svoj rast gradile na modelu bescarinske, ultra-jeftine robe moraće da preispitaju cenovnu strategiju, dok bi domaći trgovci mogli da dobiju prostor za disanje koji godinama traže. Otvoreno ostaje pitanje koliko će se troška preliti na krajnjeg potrošača i da li će 3 evra po artiklu biti dovoljno da promeni potrošačke navike ili će se pokazati tek kao prvi korak ka temeljnijoj reformi pravila prekogranične trgovine u EU.
Izvor: Evropska komisija — Taxation and Customs Union
Želite da unapredite vaš online biznis? Pogledajte sve naše članke — saveti, alati i strategije za e-commerce.
